Morfo-histološka karakterizacija spojnog mesta kalemljenih stabala trešnje

Cilj rada bio je utvrđivanje potencijalne inkompatibilnosti između podloga i plemki roda Prunus, podroda Cerasus, izazvane postojanjem mehaničke barijere ili drugih neusklađenosti podloge i plemke. Istraživanje je izvršeno u novembru, po prestanku vegetacije na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, a obuhvatalo je sorte trešnje Bigarreau Burlat, Summit i Hedelfingen, i podloge sejanac divlje trešnje, sejanac magrive, Colt, Gisela 5 i selekcija Oblačinske višnje. Anatomska karakterizacija uzdužnih preseka jednogodišnjih sadnica pokazala je veoma dobro srastanje sorte trešnje Summit sa podlogama magriva i Oblačinska višnja. Kod stabala kalemljenih spajanjem primećene su manje vrednosti debljina komponenata kalema nego kod kalemljenja pupoljkom, sa razlikama u debljini podloge i plemke od 0,7‡2,6 mm u prvoj godini nakon kalemljenja. Kod trogodišnjih stabala, debljanje podloge Colt i nakalemljenih plemki bilo je približno jednako, debljanje podloga magriva i divlja trešnja bilo je jače, a slabobujnih podloga Gisela 5 i Oblačinska višnja slabije u odnosu na sorte trešnje. Vrednosti površina poprečnog preseka kretale su se od 494,6 do 2514,8 mm2 kod podloga i od 585,1 do 1801,1 mm2 kod plemki, sa najvećim vrednostima na magrivi i divljoj trešnji. Kod stabala kalemljenih na podlogama Gisela 5 i Oblačinska višnja, površina sekundarne kore plemke bila je za 19% i 26% veća nego kod podloge. Rezultati ukazuju na to da zadebljanja na spojnom mestu ne predstavljaju isključivu barijeru ascendentnom i descendentnom protoku kod bujnih podloga, ali da utvrđene razlike u debljanju i površinama sekundarne kore tokom godina kod slabobujnih podloga predstavljaju uzrok slabije ishrane, razvitka i ukorenjavanja korenovog sistema.